Energija, inovativnost, kreativnost, obrazovanje – pokretačka su snaga svakog razvoja, a upravo karakteristike su mladih ljudi. To se pokazalo i na konferenciji “Mladi poljoprivrednici u Srbiji i EU” održanoj u Master centru Novosadskog sajma. Tribinu je organizovalo Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika (SUMP) koje je osnovano prošle godine i sada okuplja više od 100 članova. SUMP je nedavno postalo član Evropskog veća mladih poljoprivrednika (CEJA).
Na mladima svet ostaje
Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika okuplja i zastupa interese mladih ljudi koji se bave, ili žele da se bave poljoprivredom, a osnovni cilj ovog foruma je jačanje i promocija mladog poljoprivrednika i inovativnog poljoprivrednog sektora.
Aleksandar Milovanović
“Svega 4,7 odsto populacije koja se u Srbiji bavi poljoprivredom čine mladi. U EU taj procenat je devet, a u Poljskoj čak 14 posto. Mislim da će pirodni potencijal koji naša zemlja ima i naše članstvo u Evropskom veću mladih poljoprivrednika pomoći da SUMP dobije značajan broj novih članova iz cele Srbije. To nam je sada i osnovni cilj”,rekao je Aleksandar Milovanović, sekretar SUMP-a.
Ovo nevladino i neprofitno udruženje osnovano je po uzoru na poljoprivredna udruženja iz EU i kao takvo nastoji da privoli što više mladih ljudi da se bave poljoprivredom, a one koji to već rade da dodatno motiviše i da im pomogne. “Naša usluga prema mladim poljoprivrednicima ogleda se u pružanju informacija o brojnim edukacijama, o primeni novih tehnologija u agraru, pomoć pri rešavanju zakonskih propisa kod otvaranja poljoprivrednih gazdinstava, dodatnih delatnosti istih i uslova proizvodnje. Učlanjenjem u Udruženje ostvaruju se popusti pri nabavci repromaterijala, pomoć pri organizaciji i promociji na sajmovima, kao i pomoć pri apliciranju za sredstva EU”, objasnio je Milan Borić, predsednik SUMP-a.
Milan Borić
Borić je naglasio i da je Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika sebi dalo zadatak da predstavlja i promoviše domaći agrar u zemljama članicama EU, kao i da preko CEJA pokuša da utiče na odluke koje dolaze iz Brisela, a u korist srpske poljoprivrede. Ovo je jedan od načina da se u našoj zemlji stvori bolji ambijent, odnosno uslovi koji bi omogućili bolji život poljoprivrednicima i njihovim porodicama, ali i celokupnim ruralninim sredinama. Predsednik SUMP-a je naglasio i značaj jačanja saradnje sa zemljama iz okruženja jer se na taj način stvara jače i veće tržište što svima donosi veću korist.
Agrarna politika EU: korektnije, zelenije i mlađe
Radoslav Ninartovič, farmer iz Poljske i potpredsednik Evropskog veća mladih poljoprivrednika, inače krovne organizacije asocijacija mladih poljoprivrednika u Evropi koja okuplja 32 organizacije iz 24 zemlje, rekao je da je za mlade poljoprivrednike najvažnija zajednička poljoprivredna politika. Ovu tvrdnju potkrepljuje i činjenica da 80 odsto Evrope čine ruralna područja koja su za 50 odsto evropskog stanovništva dom i radno mesto za 14 miliona ljudi. Za poljoprivrednike u Srbiji je važno da povećaju prihod po hektaru i proizvodnju visokokvalitetne hrane, kao što je to slučaj u EU.
Radoslav Ninartovič i Tomaž Lukomski
“Ono što treba podržavati i podsticati od strane univerziteta je i ekološki odgovoran pristup poljoprivredi. Veoma važno za dalji razvoj agrara u EU je i povećanje fondova namenjenih mladim poljoprivrednicima do 40 godina starosti. Trenutno imamo zajedničku agrarnu politiku za period 2014-2020. godina sa tri osnovne teme: korektnije, zelenije i mlađe. Korektnost znači smanjenje razlika među sektorima širom Evrope i zato završavamo kvote za nekoliko poljoprivrednih tržišta. Zelenije znači podsticanje plaćanja za ekologiju što podrazumeva niz ekoloških mera. Ono što je za CEJA najvažnije je fokusiranje na mlade poljoprivrednike tako da u ovom periodu imamo direktna plaćanja za njih u visini od 2 odsto agrarnog budžeta na nivou svake države članice. Ova sredstva se koriste u prvih pet godina pokretanja posla iz oblasti poljoprivrede. Ova mera je važna jer su mladi poljoprivrednici inovativni, produktivniji su, obrazovani su, konkurentniji su i zapošljavaju više ljudi”,obrazložio je Ninartovič.
Statistički podaci govore da mladi ostvaruju bolje rezultate u biljnoj proizvodnji, a imaju i više životinja po hektaru. Ni EU se ne može pohvaliti značajnim procentom mladih koji su se opredelili za poljoprivredu. Najgora situacija bila je Portugaliji kada je pre tri godine svega tri odsto poljoprivrednika imalo manje od 35 godina. Veliki problemi sa kojima se evropska poljoprivreda sada nosi su manja potražnja poljoprivrednih proizvoda i manji broj mladih u ovoj privrednoj grani.
Iskustva iz Slovenije i Poljske
Učesnici konferencije
U Sloveniji postoji pedesetak društava poljoprivrenika u kojima ima 3.000 mladih. “Situacija u Sloveniji, kada je reč o agraru, baš i nije ružičasta. Imamo niske otkupne cene mleka, mesa i drugih proizvoda. Nadamo se da će uskoro biti bolje jer je prošle godine počelo sprovođenje novog programa koje će trajati do 2020. godine. To znači da se mladi poljoprivrednici od 18 do 40 godina starosti kandiduju za mlade preduzetnike. Da bi to postali moramo imati najmanje šest hektara poljoprivrednog zemljišta i obrazovanje poljoprivrednog smera. Svake godine broj mladih poljoprivrednika povećava se za 400 do 600. Mladi ljudi koji odluče da se bave samo poljoprivredom od države dobijaju 45.000 evra, oni koji su zaposleni u nekoj firmi i istovremeno se bave i poljoprivredom dobijaju podsticaj u visini od 18.600 evra. Sredstva su strogo namenska i dobijaju se na osnovu biznis plana koji se detaljno mora sprovesti tokom tri godine. Prednost mladima ogleda se i u dodeli podsticaja koja su za 20 procenata veća od onih koja koriste ostali poljoprivrednici”, opisao je iskustva iz svoje zemlje Simon Černel, predstavnik Slovenačkog udruženja mladih poljoprivrednika.
Na povećanju znanja i kompetencija mladih poljoprivrednika poljsko udruženje radi na organizovanju mnogobrojnih konferencija, obuka, specijalističkih skupova, škola i foruma i na taj način promoviše poljsku poljoprivredu, objasnio je Tomaž Lukomski, predstavnik sindikata Nacionalne organizacije mladih poljoprivrednika Poljske. On je dodao da su mnoge aktivnosti usmerene i na zaštitu na radu u poljoprivredi i podsetio da je ova zemlja od 2004. godine članica EU. Od tada poljski farmeri su imali pristup nekoliko predpristupnih programa kao što su SAPARD, IPARD i ADP. Razvoj mladih poljoprivrednika je u tesnoj vezi sa EU zbog fondova koji ih podržavaju. Mladi farmeri zapravo i najviše koriste sredstva iz različitih fondova EU.
Imanje sa oca na sina – nove pogodnosti
Puna sala na konferenciji
SUMP treba aktivno uključiti u sve institucije, pre svega u IPARD komitet, Mrežu za ruralni razvoj i sve organizacije koje se sada sistemski uređuju u skladu sa evropskim pravilima, poruka je resornog ministarstva. “I u našim i u predpristupnim fondovima EU posebne povoljnosti imamo za nosioce poljoprivrednih gazdistava koji nisu stariji od 40 godina. Nadam se da će mladi koji se već bave poljoprivredom uskoro od svojih očeva i dedova preuzeti gazdinstva kako bi iskoristili pogodnosti koje su navedene i u IPARD programu i druge dodatne stimulacije. Posebnu pažnju posvetićemo jačanju mreže na teritoriji čitave Srbije. Verujem da će lokalne samouprave rado pomoći infrastrukturno i logistički jer u okviru svojih kancelarija imaju administratora koji je posvećen problemima mladih poljoprivrednika. Jer pored ekonomskog uticaja moramo dosta uraditi na poboljšanju ruralne infrastrukture”, reči su Dragana Mirkovića, pomoćnika ministra poljoprivrede.
Mirković je istakao da je dobrodošla svaka inicijativa posebno kada je reč o merama podsticaja za ovu populaciju, a one bi mogle biti primenljive već naredne godine. Tu se pre svega misli na podršku mladim bračnim parovima i onima čije je prebivalište na određenoj teritoriji opštine kao i onima koji žele da se vrate na roditeljska gazdinstva ili žele da kupe imovinu u ruralnim područjima.
