Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika SUMP po tradiciji ustanovljenoj prošle godine, u okviru programskih aktivnosti  84. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, održalo je konferenciju „Mladi poljoprivrednici u Srbiji i EU“. Uz prisustvo funkcionera Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kao i Uprave za privredu grada Novog Sada, u radu skupa aktivno su učestvovali i podelili stečena iskustva sa kolegama iz Srbije i predstavnici udruženja mladih poljoprivrednike iz Slovenije, Poljske, Češke i Finske.

Aleksandar Milovanović, sekretar SUMP-a u uvodnim napomenama konstatovao je da je srpsko selo danas sve starije, a sve manje mladih je spremno da ličnu i sudbinu svoje porodice vežu za njega.

  • Kao Udruženje, sa svojim programskim aktivnostima, i konkretnim akcijama, želimo da sve mlade koji čvrstu nameru da ostanu na selu i bave se poljoprivredom podržimo u tom njihovom nastojanju. Tražimo pomoć i apelujemo na sve nadležne ne samo kod nas već i Evropi da se mladima pruži šansa da ostanu na imanjima svojih ostarelih roditelja ili da formiraju sopstveno gazdinstvo, istakao je Milovanović iznoseći podatak da je u Evropi u proseku sedam, a kod nas samo 4,5 odsto mladih koji se bave poljoprivredom u odnosu na ukupna broj registrovanih poljoprivrednika.

Da je podmlađivanje sela neophodnost svesni su i u Ministarstvu. Pomoćnik ministra poljoprivrede Zoran Janjatović rekao je da je ovo ministarstvo poslednjih meseci preduzelo mere, koje bi trebalo da već u bliskoj budućnosti daju pozitivne rezultate.

  • Raspisali smo, na osnovu donetih pravilnika, konkurse za dodelu bespovratnih sredstava mladim poljoprivrednicima. Time želimo da pružimo konkretnu podršku mladima kako bi ostali na selu i unapredili proizvodnju. To je prvi korak na kome sigurno nećemo stati kako bi se mladim poljoprivrednicima obezbedili bolje uslove za rad i život, istakao je Janjatović uz napomenu da se velike nade u oporavak sela i ostanak mladih polažu u predstojeći IPARD program čija bi implementacija trebala da počne krajem godine.

Vojvodina je takođe, u koordinaciji s Vladom Srbije i Ministarstvom poljoprivede u svom ovogodišnjem budžetu uplanirala i sredstva za mlade na selu.

  • Doneli smo „starap“ program koji nedvosmisleno pruža podršku mladima na selu za započinjanje proizvodnje u agraru ili nekog drugog posla u agrobiznisu. Mladi će, na osnovu podnetog programa i plana avansno dobijati 10.000 evra i moći će samostalno da krenu s proizvodnjom ili pružanjem određenih vrsta usluga, koje će im doneti odgovarajući prihod, rekao je Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

Grad Novi Sad će takođe pomoći mlade kroz određene vrste projekata.

  • Uskoro bi trebalo da krene realizacija projekta „Zelena bašte Novog Sada“. Mladima koji se budu opredelili za bavljenje poljoprivredom grad će omogućiti određene površine zemljišta, obezbediće sadni materijal, skladištenje proizvoda i pomoći u marketingu i prodaji, istakao je Milorad Radojević, član Gradskog veća zadužen za privredu, uz napomenu da je u toku izrada kriterijuma za konkurse koji će biti raspisani.

O tome kako zadržati mlade na selu i pomoći im da se bave agrobiznisom stečena iskustva iz svojih zemalja izneli su predstavnici mladih poljoprivrednika iz Slovenije, Poljske, Češke i Finske. Sva ova udruženja su članovi Evropskog veća mladih poljoprivrednika CEJA koje okuplja dva miliona mladih iz 24 države, a Srbija je sa svojim udruženjem SUMP najmlađi član.

  • Generalno, Evropska unija nema dovoljan broj mladih poljoprivrednika. Samo sedam odsto od ukupnog broja registrovanih gazdinstva vodi se na mlade ispod 35 godine starosti, rekao je Juha Tenho iz Finske, potpredsednik CEJA apelujući na mlade poljoprivrednike u Srbiji da se aktivnije uključe u donošenje zakona koji se tiču njihovog položaja na selu.

Marko Govekar iz Slovenije naglasio je da je u njegovoj zemlji prosečna starost poljoprivrednika 56 godina, ali da država, prek raznih konkursa i sredstava iz namenski evropksih fondova, pomaže mladima da opstanu na selu. U češkoj je nešto bolja starosna struktura poljoprivrednika, a 11,7 odsto čini populacija mlađa od 35 godina.

  • Nivo stručnog obrazovanja nije zadovoljavajući. Samo sedam odsto mladih poljoprivrednika ima završenu višu školu ili fakultet, rekla je Marija Balabanova, predstavanik Udruženja mladih poljoprivrednika Češke.

Od svih evropskih država Poljska ubedljivo ima najveći procenat mladih poljoprivrednika, 14 odsto. Tome su nesumnjivo doprinela sredstava evropskih fondova namenjenih ruralnom razvoju pre i nakon ulaska ove zemlje u EU:

  • Mladi su najbolje edukovani i oni su praktično ti koji modernizuju poljoprivrednu proizvodnju u zemlji. Usvajaju i primenjuju nove tehnologije u praksi i uvode novitete u proizvodnji, istakao je predsednik udruženja mladih poljoprivrednika u ovoj državi Radoslav Nienjartovic uz napomenu da je zahvaljujući najviše mladima Poljska značajnije unapredila proizvodnju voća (trenutno je po ostvarenom obimu treća u EU), a postala je i vodeći proizvođač živine u Evropi.

Zajednički imenitelj i ujedno poruka ove tematske konferencije je da su stvaranje povoljnih uslova, bolja i kontinuirana podrška države jedini put da se mladi zadrže na selu. S druge strane, koristeći evropska iskustva, poljoprivrednici od 18 do 40 godina starosti u ruralnim sredinama treba da se bolje organizuju i udružuju. Kroz institucije sistema i u neposrednom kontaktu s donosiocima ključnih odluka moraju da se izbore za zakone od koji umnogome zavisi njihova egzistencija i opstanak na selu.

SUMP se zalaže da se mladi poljoprivrednici kao što je praksa u većini evropskih zemalja aktivnije uključe u IPARD komitet.

  • Uputili smo zahtev Ministarstvu poljoprivrede i nadamo se pozitivnom odgovoru. Smatramo da su mladi obrazovaniji i da lakše prihvataju i primenjuju nove tehnologije i nova znanja neophodna za savremenu proizvodnju u poljoprivredi. Isto tako imaju više želje i volje za udruživanjem i ulaganjem i zato treba da dobiju punu podršku nadležnih državnih organa, rekao je u završnoj reči na konferenciji Milan Borić, predsednik SUMP-a.